Са сајта Политике OnLine http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=35992
Иза кулиса
Наши никада не побеђују - Србија је добила закон по коме НВО могу да оснују и деца и троје људи
Борис Тадић, председник Србије, са пуно уверености је рекао: „Ова држава неће одустати од цивилног друштва“. Изговорио је то на округлом столу о Нацрту закона о удружењима грађана, код нас познатијем као невладине организације (НВО). Тадића су подржали и председник Скупштине Србије Оливер Дулић и ресорни министар Милан Марковић, сви из Демократске странке. Остали делови владајуће коалиције нису били видљиви. Није чудо ако се зна да у Хрватској при влади постоји Уред за комуникацију са удружењима, а у Србији савет за сарадњу председника Републике за сарадњу са НВО. Можда и због ових чињеница Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србија, каже да „Држава треба да промени однос према удружењима“, а нада се да је „Закон свакако шанса да се нешто поправи, да се грађани боље упознају са деловањем удружења, јер је то за њих ново, и да рад НВО не везују за неколико организација које су најчешћа мета критичара.”
Марковић и његови сарадници нису имали тежак посао јер се закон о НВО крчка већ седам година, а једна његова верзија је доспела у Скупштину Србије непосредно пре убиства Зорана Ђинђића. Посао су олакшали представници НВО који су и те како учествовали у писању закона, са чиме каснимо неколико година, како каже Драган Голубовић, виши правни саветник у Европском центру за непрофитно право у Будимпешти, иако је његово усвајање део наших међународно правних обавеза јер се „Држава обавезала да испуни Конвенцију о заштити људских права и слобода”.
Судећи по закону, НВО ће имати широко поље јер и само три особе могу да оснују НВО, не морају да се региструју ако не желе, могу у њима да раде и странци и зато што ће им правну заштиту пружати Уставни суд. И деца са навршених 14 година могу да оснивају удружења, али да би били директори морају имати 18 година. Сада ће бити јединствен регистар, а и стране НВО, које су досад биле у сивој зони, али им је рад био толерисан, моћи ће да се упишу у њега. Закон предвиђа и начин забране НВО, иако досад ниједна није искусила ту санкцију. Голубовић каже да је основна обавеза државе да се не уплиће у остваривање слободе удруживања, односно да ограничења буду минимална. Уз све то, председник Скупштине Србије Оливер Дулић предлаже да цивилни сектор узме учешће у парламентарним одборима „јер нисам сигуран да странке једине имају легитимитет да доносе законе.”
Оволикој ширини Ненадић замера што су сва удружења обухваћена једним законом и риболовци који раде у свом интересу и НВО која ради у јавном интересу борећи се за чистоћу река.
А паре, где су те, како верују критичари НВО, силне паре које стижу, по њима могу да дођу само из иностранства? Пара нема у овом закону, њима ће се бавити други правни спис.
Живка Василевска из Центра за развој непрофитног сектора каже да је за удружења важно да новац који добијају од државе буде видљив свима. Зато је важна контрола буџета. „Прошле године удружења су из буџета добила 42 милиона евра, а ове године 54 милиона евра, и сваке године већи је удео у буџету“, каже она.
Ненадић је уверен да би начин расподеле буџетског новца требало драстично да се промени, јер се он сада углавном дели организацијама које су настале пре деведесетих година. „Најбољи приступ за расподелу новца је да се финансирају програми. Постоје неке земље као што су Словачка или Мађарска у којима грађани један део пореза могу дати и неком удружењу, па се она тамо надмећу да добију тај новац.”
Ненадић каже да је у свету обичај да се непрофитне организације великим делом финансирају прилозима појединаца или фирми, а да они онда буду ослобођени дела пореза.
Милош Ђајић, председник управног одбора Центра за модерне вештине, мисли да код нас пре свега финансирање удружења није решено. „Нека плаћају порез на донације одмах, а нека не. Нека удружења су на буџету а нека уопште не добијају новац. Зато треба дефинисати модел финансирања који ће бити јасан. Наша министарства дају новац удружењима, али то је дискреционо право а треба да буде јавно.”
Ђајић ипак види помаке и каже да је држава први пут позвала представнике НВО због поделе фонда ЕУ од 180 милиона евра за идућу годину. „Први пут смо почели причу која ће се завршити партнерским односом”.
И када буде озакоњен начин финансирања НВО, за њих ће важити правило које је срочио социолог Жарко Пуховски, „гуру” невладиног сектора у Хрватској: Наши никада не побеђују на изборима. Јер када победе и када постану власт више нису наши.
Ивана Анојчић
[објављено: 29.07.2007.]
Нема коментара:
Постави коментар