Наслови са овог блога

Наслови са матичног блога "Јавна расправа"

Блог "Одрживи развој - Sustainable Development"

Блог "Центар за локални и регионални развој"

уторак, 16. октобар 2007.

Предлог закона о удружењима у Скупштини

Предлог закона о удружењима стигао је у Народну скупштину Републике Србије.
Влада Србије утврдила је Предлог закона о удружењима на седници одржаној 11. октобрa 2007.године.

недеља, 29. јул 2007.

Политика: Наши никада не побеђују - Србија је добила закон по коме НВО могу да оснују и деца и троје људи

Са сајта Политике OnLine http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=35992

Иза кулиса
Наши никада не побеђују - Србија је добила закон по коме НВО могу да оснују и деца и троје људи

Борис Тадић, председник Србије, са пуно уверености је рекао: „Ова држава неће одустати од цивилног друштва“. Изговорио је то на округлом столу о Нацрту закона о удружењима грађана, код нас познатијем као невладине организације (НВО). Тадића су подржали и председник Скупштине Србије Оливер Дулић и ресорни министар Милан Марковић, сви из Демократске странке. Остали делови владајуће коалиције нису били видљиви. Није чудо ако се зна да у Хрватској при влади постоји Уред за комуникацију са удружењима, а у Србији савет за сарадњу председника Републике за сарадњу са НВО. Можда и због ових чињеница Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србија, каже да „Држава треба да промени однос према удружењима“, а нада се да је „Закон свакако шанса да се нешто поправи, да се грађани боље упознају са деловањем удружења, јер је то за њих ново, и да рад НВО не везују за неколико организација које су најчешћа мета критичара.”

Марковић и његови сарадници нису имали тежак посао јер се закон о НВО крчка већ седам година, а једна његова верзија је доспела у Скупштину Србије непосредно пре убиства Зорана Ђинђића. Посао су олакшали представници НВО који су и те како учествовали у писању закона, са чиме каснимо неколико година, како каже Драган Голубовић, виши правни саветник у Европском центру за непрофитно право у Будимпешти, иако је његово усвајање део наших међународно правних обавеза јер се „Држава обавезала да испуни Конвенцију о заштити људских права и слобода”.

Судећи по закону, НВО ће имати широко поље јер и само три особе могу да оснују НВО, не морају да се региструју ако не желе, могу у њима да раде и странци и зато што ће им правну заштиту пружати Уставни суд. И деца са навршених 14 година могу да оснивају удружења, али да би били директори морају имати 18 година. Сада ће бити јединствен регистар, а и стране НВО, које су досад биле у сивој зони, али им је рад био толерисан, моћи ће да се упишу у њега. Закон предвиђа и начин забране НВО, иако досад ниједна није искусила ту санкцију. Голубовић каже да је основна обавеза државе да се не уплиће у остваривање слободе удруживања, односно да ограничења буду минимална. Уз све то, председник Скупштине Србије Оливер Дулић предлаже да цивилни сектор узме учешће у парламентарним одборима „јер нисам сигуран да странке једине имају легитимитет да доносе законе.”

Оволикој ширини Ненадић замера што су сва удружења обухваћена једним законом и риболовци који раде у свом интересу и НВО која ради у јавном интересу борећи се за чистоћу река.

А паре, где су те, како верују критичари НВО, силне паре које стижу, по њима могу да дођу само из иностранства? Пара нема у овом закону, њима ће се бавити други правни спис.

Живка Василевска из Центра за развој непрофитног сектора каже да је за удружења важно да новац који добијају од државе буде видљив свима. Зато је важна контрола буџета. „Прошле године удружења су из буџета добила 42 милиона евра, а ове године 54 милиона евра, и сваке године већи је удео у буџету“, каже она.

Ненадић је уверен да би начин расподеле буџетског новца требало драстично да се промени, јер се он сада углавном дели организацијама које су настале пре деведесетих година. „Најбољи приступ за расподелу новца је да се финансирају програми. Постоје неке земље као што су Словачка или Мађарска у којима грађани један део пореза могу дати и неком удружењу, па се она тамо надмећу да добију тај новац.”

Ненадић каже да је у свету обичај да се непрофитне организације великим делом финансирају прилозима појединаца или фирми, а да они онда буду ослобођени дела пореза.

Милош Ђајић, председник управног одбора Центра за модерне вештине, мисли да код нас пре свега финансирање удружења није решено. „Нека плаћају порез на донације одмах, а нека не. Нека удружења су на буџету а нека уопште не добијају новац. Зато треба дефинисати модел финансирања који ће бити јасан. Наша министарства дају новац удружењима, али то је дискреционо право а треба да буде јавно.”

Ђајић ипак види помаке и каже да је држава први пут позвала представнике НВО због поделе фонда ЕУ од 180 милиона евра за идућу годину. „Први пут смо почели причу која ће се завршити партнерским односом”.

И када буде озакоњен начин финансирања НВО, за њих ће важити правило које је срочио социолог Жарко Пуховски, „гуру” невладиног сектора у Хрватској: Наши никада не побеђују на изборима. Јер када победе и када постану власт више нису наши.


Ивана Анојчић
[објављено: 29.07.2007.]

Округли сто о Нацрту закона о удружењима

Са сајта Министарства за државну управу и локалну самоуправу http://www.drzavnauprava.sr.gov.yu/news/newsitem.php?id=564

Округли сто о Нацрту закона о удружењима
27.07.2007.

Председник Србије Борис Тадић оценио је да је Нацртом закона о удружењима држава показала да је свесна значаја деловања укупног цивилног сектора и истакао да се предложеним решењима уводи нов квалитет у регулисању те области.
У уводној речи на Округлом столу о Нацрту закона о удружењима, Тадић је рекао да се на законско регулисање цивилног сектора чекало седам година и додао да је Нацрт урађен у складу са европским стандардима.
"Израдом нацрта закона држава је показала да је свесна значаја деловања цивилног сектора и то не само оних невладиних организација које се баве људским правима, вецх и оних које се баве социјалном заштитом и оних које треба да промивишу квалитет цивилног друсства, што Србију води ка Европској унији", рекао је Тадић.
Истакао је да закон омогућује право градјана на удруживање и да држава нема дискреционо право, ссто грађанима омогућје потпуну слободу.
"Држава је обавезна само да обезбеди стандарде и постави најшири оквир за слободу удруживања", рекао је Тадић.
Председник Србије је рекао да су таква решења важан искорак у српском друштву, јер право на удруживање није условљено одобравањем државе.
"Ова држава и влада неће одустати од формирања чврсте и стабилне структуре цивилног друштва и обезбеђивања услова да грађани буду поштовани, као у осталим европским друсствима", рекао је Тадић.
Председник Скупсстине Србије Оливер Дулић је оценио да невладин сектор има пуно изазова пред собом, а да ће закон о удружењима пружити правни оквир за ту борбу.
Он је најавио да ће, када предлог закона стигне у скупштинску процедуру, бити третиран као приоритет и да ће се наћи на дневном реду највероватније до краја године.
"И око овог закона ћемо имати судар две супростављене политичке опције јер и даље постоје они који се залажу за гашење невладиног сектора", казао је Дулић.
Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић истакао је да су при изради тог закона имали у виду нацрте који су били урађени у протеклих седам година, да су уважене примедбе невладиног сектора и да се водило рачуна о искуствима земаља у региону.
"Тако да се дошло до нацрта закона који је доста добар и квалитетан", казао је министар.
Марковић је најавио да ће јавна расправа о нацрту закона трајати и у августу, како би се дошло до одговарајућег правног оквира за развој невладиног сектора.
Вршилац дужности ссефа мисије ОЕБС у Србији Антони Пахигијан казао је да овај нацрт закона побољшава права невладиних организација, што шаље позитиван сигнал о новој Влади Србије.
Шеф мисије Савета Европе у Србији Денис Инер истакао је да су у тај нацрт закона имплементирани европски стандарди и да је Савет Европе од почетка био укључен у процес израде закона.
Нацрт закона, који је Министарсво за државну управу и локалну самоуправу припремило у сарадањи са групом невладиних организација, требало би после јавне расправе да буде преточен у владин предлог, а да закон Народна скупштина усвоји у септембру.

Нацрт закона о удружењима у складу са европским стандардима

Са сајта Владе Републике Србије http://www.srbija.sr.gov.yu/vesti/vest.php?id=71745


Београд, 27. јул 2007. године – Председник Републике Србије Борис Тадић изјавио је данас да је Нацртом закона о удружењима, који је урађен у складу са европским стандардима, држава показала да је свесна значаја деловања укупног цивилног сектора.

Фото: Фонет
Тадић је на отварању округлог стола о Нацрту закона о удружењима у Центру "Сава" истакао да је израдом овог документа држава показала да је свесна значаја деловања цивилног сектора, и то не само оних невладиних организација које се баве људским правима већ и оних које се баве социјалном заштитом и промовишу квалитет цивилног друштва.

Према његовим речима, овим законом се омогућује право грађана на удруживање, при чему је држава обавезна само да обезбеди стандарде и постави најшири оквир за слободу удруживања.

Држава и ова влада неће одустати од формирања чврсте и стабилне структуре цивилног друштва и система вредности какав постоји у свим модерним европским државама, нагласио је председник Србије и додао да су невладине организације један од развојних потенцијала таквог друштва.

Он је указао на то да ће се уређивањем деловања цивилног и невладиног сектора по европским принципима Србија на још једном пољу приближити стандардима који су услов за улазак у ЕУ.

Истовремено, Тадић је предочио да наше стратешко опредељење није да постанемо чланица Уније из формалних већ из суштинских разлога, јер српско друштво треба да личи на европска, уз напомену да се предложеним законским решењем ствара најшири оквир за слободу удруживања грађана.

Држава ће ту слободу, како је нагласио, моћи да ограничи само у изузетним ситуацијама, на пример у случају насилног удруживања ради рушења уставног поретка, угрожавања територијалног интегритета земље или ширења верске и расне мржње.

Желимо да живимо у слободној држави у којој људи треба да имају право на удруживање, мишљење и слободу говора, а овај закон омогућује остваривање управо ових слобода, закључио је Тадић.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић објаснио је да је Министарство за државну управу и локалну самоуправу при изради овог документа имало у виду нацрте који су били урађени у протеклих седам година и искуства земаља у региону, а уважене су и примедбе невладиног сектора.

Он је навео да се на овај начин дошло до нацрта закона који је доста добар и квалитетан, и најавио да ће јавна расправа о овом нацрту трајати и у августу, како би се дошло до одговарајућег правног оквира за развој невладиног сектора.

Председник Скупштине Србије Оливер Дулић оценио је да су невладине организације у Србији у прошлости показале велику виталност и успеле друштву да пруже много више него што им је омогућено законским оквиром.

Дулић је нагласио да законски треба уредити и проблематику финансирања невладиног сектора, како би се спречило да невладине организације постану испоставе крупног капитала и бизниса.

Истовремено, он је најавио да ће предлог закона о удружењима, када дође пред Скупштину Србије, бити третиран као приоритетан и изразио очекивање да ће бити усвојен до краја године.

Вршилац дужности шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Ентони Пахигијан рекао је да овај нацрт закона побољшава права невладиних организација, што шаље позитиван сигнал о новој Влади Србије.

Нацрт закона о удружењима, који је ушао у јавну расправу, урађен је у сарадњи Министарства за државну управу и локалну самоуправу, ОЕБС-а и невладиног сектора.
Са сајта "Србија земља хероја" http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/?p=541

ТАДИЋ: НЕ ОДУСТАЈЕМО ОД СТВАРАЊА ЧВРСТОГ ЦИВИЛНОГ ДРУСТВА
27.7.2007 12:06 БЕОГРАД (Тањуг) - Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас да државне власти неће одустати од стварања чврстог цивиног друштва и система вредности какав постоји у свим модерним европским државама, и истакао да су невладине организације један од развојних потенцијала таквог друштва.
”Тако ћемо се, у ствари, садржински полако приближавати том квалитету живота и обезбедити да наши грађани буду уважавани и поштовани као и у свим другим европским друштвима”, рекао је Тадић отварајући округли сто о Нацрту закона о удружењима у београдском Сава центру.

Тадић: Нацрт закона о удружењима у складу са европским стандардима

Са сајта ДС http://www.ds.org.yu/sr/index.php?option=com_content&task=view&id=2464&Itemid=71

Држава показала да је свесна значаја деловања цивилног сектора

Оливер Дулић, Борис Тадић и Милан МарковићПредседник Србије Борис Тадић оценио је данас да је Нацртом закона о удружењима држава показала да је свесна значаја деловања укупног цивилног сектора и истакао да се предложеним решењима уводи нов квалитет у регулисању те области.

У уводној речи на Округлом столу о Нацрту закона о удружењима, Тадић је рекао да се на законско регулисање цивилног сектора чекало седам година и додао да је Нацрт урађен у складу са европским стандардима.

Он је подсетио да је током изборне кампање било "громогласних и тихих обећања". Громогласна су се тицала пореске политике за куповину првог стана, додао је Тадић и нагласио да су тиха обећања била усмерена ка јавном сектору да ће се што пре уредити област невладиних организација.

"Сматрам да држава показује да је свесна значајна стварања услова за деловање цивилног сектора, невладиних организација које се баве људским правима, као и оних у области социјалне заштите, одрживог развоја, заштите животне средине, лица са потребним потребама, свега онога што недостаје у државном деловању, а што Србију води ка европском друштву, друштву европског квалитета", рекао је председник Србије.

Он је истакао да Србија не жели чланство у ЕУ из формалних, већ из суштинских разлога - да се српско законодавство приближи европском, да институције буду по моделу европских.

Председник Србије Борис Тадић"Желимо да живимо у слободној држави у којој грађани могу слободно да се удружују, имају слободу говора и мишљења... Држава овим законом треба да обезбеди стандарде и створи најшири оквир за слободу удруживања", рекао је Тадић.

Он је нагласио да закон обезбеђује пуну слободу, осим у случајевима насилног рушења уставног поретка, територијалног интегритета и суверенитета или ширења верске, расне, националне и сваке друге мржње.

Тадић је истакао да држава нема дискреционо право, што грађанима омогућује потпуну слободу: "Држава је обавезна само да обезбеди стандарде и постави најшири оквир за слободу удруживања", рекао је он.

Председник Србије је оценио да су таква решења важан искорак у српском друштву, јер право на удруживање није условљено одобравањем државе.

"Ова држава и влада неће одустати од формирања чврсте и стабилне структуре цивилног друштва и обезбеђивања услова да грађани буду поштовани, као у осталим европским друштвима", рекао је Тадић.

Пуно изазова пред невладиним сектором

Председник Скупштине Србије Оливер Дулић оценио је да је било неопходно да се овакав закон донесе одавно, да невладин сектор има пуно изазова пред собом, а да ће закон о удружењима пружити правни оквир за ту борбу.

"Финансирање невладиних организација је један од изазова. Имам страх да невладине организације не прођу као неки медији, који су од ситуације када су се финансирали из међународних извора, постали испоставе крупног капитала и бизниса и да се не деси да у нашем друштву и невладином сектору почне да управља онај сегмент који управља неким медијима", рекао је Дулић.

Округли сто о Нацрту закона о удружењимаОн је истакао да се пред Скупштином Србије налазе приоритети из Уставног закона и реформа правосудног система, али да ће се и овај закон наћи у процедури до краја године.

Према његовим речима, у расправи ће се чути опречна мишљења, да невладине организације треба укинути, али да се нада да ће мишљења слична његовом превагнути.

"И око овог закона ћемо имати судар две супротстављене политичке опције јер и даље постоје они који се залажу за гашење невладиног сектора", казао је Оливер Дулић.

Јавна расправа о нацрту закона

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић истакао је да је један од приоритета министарства био управо израда овог Нацрта закона.

"Наш посао није кренуо од белог папира. Имали смо неколико нацрта од 2000. године до данас. То су били квалитетни текстови, али су уврштене још квалитетније примедбе цивилног друштва, као и упоредна искуства других", објаснио је Марковић.

"Тако се дошло до нацрта закона који је доста добар и квалитетан", казао је министар.

Марковић је најавио да ће јавна расправа о нацрту закона трајати и у августу, како би се дошло до одговарајућег правног оквира за развој невладиног сектора.

Вршилац дужности шефа мисије ОЕБС у Србији Антони Пахигијан казао је да овај нацрт закона побољшава права невладиних организација, што шаље позитиван сигнал о новој Влади Србије.

Шеф мисије Савета Европе у Србији Денис Хубер истакао је да су у тај нацрт закона имплементирани европски стандарди и да је Савет Европе од почетка био укључен у процес израде закона.

Учесници Округлог стола о Нацрту закона о удружењима

(Извор: Бета, ФоНет)

RTV Vojvodina> Тадић подржава НВО као ''један од развојних потенцијала друштва''

Са сајта РТВ Вјводина http://www.rtv.co.yu/sr_ci/vesti/drustvo/drustvo/2007_07_27/vest_26077.jsp



Тадић подржава НВО као ''један од развојних потенцијала друштва''

БЕОГРАД - Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас да државне власти неће одустати од стварања чврстог цивиног друштва и система вредности какав постоји у свим модерним европским државама, и истакао да су невладине организације један од развојних потенцијала таквог друштва.

"Тако ћемо се, у ствари, садржински полако приближавати том квалитету живота и обезбедити да наши грађани буду уважавани и поштовани као и у свим другим европским друштвима", рекао је Тадић отварајући округли сто о Нацрту закона о удружењима у београдском Сава центру.

Према Тадићевим речима, уређивањем деловања цивилног и невладиног сектора по европским принципима Србија ће се на још једном пољу приближити стандардима који су услов за улазак у ЕУ.

"Наше стратешко опредељење није да постанемо чланица ЕУ из формалних, већ из суштинских разлога, јер српско друштво треба да личи на европска", казао је Тадић, и додао да се предложеним законским решењем ствара најшири оквир за слободу удруживања грађана. Држава ће ту слободу, како је нагласио, моћи да ограничи само у изузетним ситуацијама, на пример у случају насилног удруживања ради рушења уставног поретка, угрожвања територијалног интегритета земље или ширења верске и расне мржње.

"Желимо да живимо у слободној држави у којој људи треба да имају право на удруживање, мишљење и слободу говора. Овај закон омогућује остваривање тих слобода", оценио је Тадић.

Милан Марковић представио Нацрт закона о удружењима

Са сајта ДС http://www.ds.org.yu/sr/index.php?option=com_content&task=view&id=2432&Itemid=71

Милан Марковић представио Нацрт закона о удружењима
12:10 - 23. 07. 2007.

Закон на либералан начин уређује однос цивилног сектора и државе



Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић представио је данас Нацрт закона о удружењима којим се уређује област цивилног сектора у Србији и најавио за петак, 27. јул округли сто о том нацрту.

Марковић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је јавна расправа о нацрту који је у сарадњи са невладиним организацијама припремило министарство у току и да ће округлом столу о нацрту тог закона присуствовати председик Србије Борис Тадић и председник Скупштине Србије Оливер Дулић.

"Циљ је да након седам година и Србија добије закон којим се на либералан начин уређује та област, однос цивилног сектора и државе и ствара претпоставка са удруживање грађана", рекао је он.

Марковић је нагласио да је Закон о удружењима приоритет министарства и да у септембру очекује његово усвајање.

Према том нацрту, удружење грађана, односно невладину организацију, како је навео Марковић, могу да оснују три особе и оне не морају да се пријаве државним органима.

Министар Марковић на конференцији за новинареМеђутим, како је рекао, организације могу да се пријаве и упишу у јединствени регистар који ће водити Министарство за државну управу и локалну самоуправу и тада стичу својство правног лица, односно могу да примају донације, обављају комерцијалне делатности и стичу профит.

О забрани рада удружења, према Марковићевим речима, одлучује Уставни суд.

Он је казао да се Законом отклањају и препреке за деловање и регистрацију страних невладиних организација у Србији.

Што се тиче друштвене својине удружења, законом се предвиђа да све што је стечено од донација остаје у власништву организација.

"Новина је да друштвена својина коју су до сада имале невладине организације, припада јединицама локалне самоуправе", рекао је Марковић, али је нагласио да услови под којима ће удружења користи те непокретности неће бити лошији него што је то било до сада.

Говорећи о закону о локалној самоуправи и изборима, Марковић је казао да ће закон бити спреман половином октобра.

(Извор: Бета)



четвртак, 26. јул 2007.

Одржавање округлог стола о Нацрту закона о удружењима

Министарство за државну управу и локалну самоуправу Владе Републике Србије, Мисија ОЕБС-а у Србији и представници радне групе невладиних организација организоваће округли сто о Нацрту закона о удружењима у петак, 27. јула, од 11 до 15.30 часова, у Центру "Сава" (сала 3/0, приземље), Милентија Поповића 9.

У оквиру поздравног дела учесницима округлог стола обратиће се председник Србије Борис Тадић и председник Скупштине Србије Оливер Дулић, ресорни министар Милан Марковић, као и представници ОЕБС-а и Савета Европе у Србији.
Представници медија могу се акредитовати до четвртка, 26. јула, до 17 часова. Контакт особа је представник Канцеларије за сарадњу с медијима Центра "Сава" Јасна Маринковић, 220-67-35 и 063/27-29-29 или имејл
j.marinkovic@savacentar.net.
У прилогу можете погледати програм округлог стола о Нацрту закона о удружењима.

ОКРУГЛИ СТО

НАЦРТ ЗАКОНА О УДРУЖЕЊИМА

Београд, Центар „Сава“ сала 3/0, приземље

27. јул 2007.

ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА:


10.30–11 Регистрација учесника

11–12 Поздравни говори:

Борис Тадић, председник Републике Србије

Оливер Дулић, председник Народне скупштине Републике Србије

Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу

Ентони Пахигијан, вршилац дужности шефа Мисије ОЕБС-а у Србији

Денис Хубер, специјални изасланик генералног секретара Савета Европе, шеф Мисије Савета Европе у Београду

12–12.15 П а у з а

12.15–12.45 Представљање Нацрта закона о удружењима

Јасмина Бенмансур, помоћник министра за државну управу и локалну самоуправу

Живка Василевска, Центар за развој непрофитног сектора и члан Радне групе НВО

12.45–13 Коментари представника Радне групе НВО

Драган Голубовић, Европски центар за непрофитно право, члан Радне групе НВО

13–14 Коментари учесника (први део) и дискусија

14–14.15 П а у з а

14.15–15 Коментари учесника (други део) и завршна дискусија

15–15.30 Коктел за учеснике

Вест је на бази информације са сајта Владе Републике Србије са стране.

понедељак, 23. јул 2007.

Нацрт закона о удружењима и јавна расправа о њему

Данас је у Влади Републике Србије министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић представио Нацрт закона о удружењима.
«Овим законом ће, после седам година, коначно бити на јединствен начин уређено деловање цивилног сектора и његов однос са државом», рекао је министар Милан Марковић на конференцији за новинаре у Влади Србије.
Најављено је и одржавање Округлог стола о Нацрту закона о удружењима у петак, 27. јула који организује ресорно министарство, Мисија ОЕБС-а у Србији и Радна група Невладиних органзација.
Имајући у виду значај Закона којим се коначно уређује проблематика рада удружења и удруживања у циљу давања доприноса јавној расправи која је поводом реченог организована формиран је блог са насловом
"Јавне расправе - Закон о удружењима" (линк http://zakon-o-udruzenjima.blogspot.com/)
који је структуриран тако да се са лакоћом могу коментарисати појединачни чланови закона и Закон у целини.
У циљу олакшања коришћења предвиђена је и бесплатна претплата за коришћење RSS за прилоге на адреси
http://feeds.feedburner.com/zakon-o-udruzenjima
и за коментаре на адреси
http://feeds.feedburner.com/zakon-o-udruzenjima-komentari.
Уколико приступите блогу можете се и бесплатно претплатити тако да прилоге са овог блога примате путем е-поште.
Пошто је блог приказ Закона структуриран он је адаптиран формату који је пожељан код блога и зато прилажемо садржај Закона на блогу јер појединим члановима можете приступити директно из ове поруке кликом на одредницу како следи:
Омогућено је коментарисање наведених прилога. Коментари ће бити презентирани Министарству за државну управу и локалну самоуправу.

Преко наведеног блога можете приступити и претходној верзији Закона из 2006.г.

Предмет закона - Члан 1. (I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Члан 1.

Овим законом уређују се оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из Регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак рада, као и друга питања значајна за рад удружења.

Овим законом уређује се и статус и деловање страних удружења.

Појам удружења - Члан 2.

Појам удружења

Члан 2.

Удружење, у смислу овог закона, јесте добровољна и невладина непрофитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица, основана у циљу остваривања и унапређења одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или законом.

На политичке организације, синдикате, удружења организована ради бављења одређеним делатностима у циљу стицања добити, спортске организације и удружења, верске заједнице, спонтана привремена повезивања више лица и друга удружења чији је рад уређен посебним законом, одредбе овог закона примењују се у питањима која нису уређена тим посебним законом.

На удружења која немају својство правног лица, сходно се примењују правна правила о грађанском ортаклуку, осим ако овим законом није другачије одређено.

Слобода и циљеви удруживања - Члан 3.

Слобода и циљеви удруживања

Члан 3.

Удружење се оснива и организује слободно и самостално је у остваривању својих циљева.

Циљеви и деловање удружења не могу бити усмерени на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.

Одредбе из става 2. овог члана примењују се и на удружења која немају својство правног лица.

Упис у Регистар - Члан 4.

Упис у Регистар

Члан 4.

Упис у Регистар удружења је добровољан.

Удружење стиче статус правног лица даном уписа у Регистар.

Јавност рада - Члан 5.

Јавност рада

Члан 5.

Рад удружења је јаван.

Остваривање јавности рада уређује се статутом удружења.

Време на које се оснива удружење - Члан 6.

Време на које се оснива удружење

Члан 6.

Удружење се оснива на неодређено или одређено време.

Ако у акту о оснивању није другачије одређено, сматра се да је удружење основано на неодређено време.

Савези и делови удружења - Члан 7.

Савези и делови удружења

Члан 7.

Удружење се може удруживати у савезе и у друге асоцијације у земљи и иностранству (у даљем тексту: савези).

На савезе из става 1. овог члана сходно се примењују одредбе овог закона када се седиште савеза налази на територији Републике Србије.

Део удружења (секција, група, клуб, огранак, подружница и др) може имати својство правног лица ако је то предвиђено статутом удружења.

На део удружења који има својство правног лица сходно се примењују одредбе овог закона.

Статусне промене - Члан 8.

Статусне промене

Члан 8.

Статусне промене удружења врше се на начин утврђен овим законом.

Законитост рада удружења - Члан 9.

Законитост рада удружења

Члан 9.

Удружење остварује активности у складу са законом, статутом и другим општим актима, као и правилима савеза чији је члан.

(II ОСНИВАЊЕ И НАЗИВ) Оснивачи удружења - Члан 10.

II ОСНИВАЊЕ И НАЗИВ

Оснивачи удружења

Члан 10.

Удружење могу основати најмање три правна лица или пословно способна физичка лица с тим што најмање једно од тих лица мора имати седиште односно пребивалиште на територији Републике Србије.

Малолетно лице са навршених 14 година живота може бити оснивач удружења уз оверену писмену изјаву о давању сагласности његовог законског заступника у складу са законом.

Оснивање удружења и оснивачки акт - Члан 11.

Оснивање удружења и оснивачки акт

Члан 11.

Удружење се оснива усвајањем оснивачког акта и статута и избором лица овлашћеног за заступање, на оснивачкој скупштини удружења.

Оснивачки акт удружења садржи: лична имена односно називе оснивача и њихове адресе односно седишта; назив и седиште удружења; циљеве ради којих се оснива; лично име и адресу лица овлашћеног за заступање удружења; потписе оснивача и њихове јединствене матичне бројеве, односно број пасоша и земљу издавања пасоша за осниваче који су страни држављани и датум доношења оснивачког акта.

Правно лице као оснивач потписује се тако што његов заступник уз назив правног лица додаје свој потпис и печат правног лица.

Статут удружења - Члан 12.

Статут удружења

Члан 12.

Статут је основни општи акт удружења.

Други општи акти, ако их удружење доноси, морају бити у сагласности са статутом.

Одредбе другог општег акта удружења које су супротне статуту, ништаве су.

Статутом се обавезно уређује: назив и седиште удружења; циљеви, област деловања; унутрашња организација, органи, њихова овлашћења, састав, начин избора и опозива, трајање мандата и начин одлучивања; овлашћења делова удружења у правном промету, ако их има; поступак за измене и допуне статута и поступак доношења и измена других општих аката удружења; заступање удружења; остваривање јавности рада; услови и начин учлањивања и престанка чланства; права, обавезе и одговорност чланова; начин стицања средстава за остваривање циљева и располагање средствима, укључујући и одредбе о привредној делатности, пословној или другој комерцијалној делатности којом се стиче добит, ако је удружење обавља; начин одлучивања о статусним променама; поступање са имовином удружења у случају престанка рада; поступак усвајања буџета, финансијских и других извештаја; облик и садржај печата; друга питања утврђена законом.

Статутом се могу уредити и друга питања од значаја за рад удружења.

Назив удружења - Члан 13.

Назив удружења

Члан 13.

Удружење има назив.

Назив удружења мора бити на српском језику и ћириличном писму.

Назив удружења, ако је то предвиђено статутом, може бити и на језику и писму националне мањине. Назив на језику и писму националне мањине уписује се у регистар после назива на српском језику и ћириличном писму.

Назив удружења, ако је то предвиђено статутом, може се уписати у регистар и у преводу на један или више страних језика, после уписа назива удружења на српском језику и ћириличном писму, односно језику и писму националне мањине.

Назив удружења не може да садржи елементе предвиђене чланом 3. став 2. овог закона.

Скраћени назив удружења - Члан 14.

Скраћени назив удружења

Члан 14.

Удружење може имати и скраћени назив, који се одређује статутом.

Скраћени назив уписује се у Регистар.

Употреба назива удружења - Члан 15.

Употреба назива удружења

Члан 15.

Назив и скраћени назив удружења употребљавају се у правном саобраћају у облику у коме су уписани у Регистар.

Део удружења који има својство правног лица иступа под називом удружења и својим називом.

Разликовањe назива удружења - Члан 16.

Разликовањe назива удружења

Члан 16.

Назив новооснованог удружења не може бити идентичан називу других удружења која су уписана или уредно пријављена за упис у Регистар.

Назив удружења не сме да буде заменљив са називом другог удружења нити да изазива забуну о удружењу, његовој делатности или у погледу тога о каквој се врсти правног лица ради.

Седиште удружења - Члан 17.

Седиште удружења

Члан 17.

Удружење има седиште.

Седиште удружења мора бити на територији Републике Србије, с тим да се као седиште одређује она јединица локалне самоуправе на чијој територији се налази место из кога се управља удружењем.

Симболи визуелног идентитета - Члан 18.

Симболи визуелног идентитета

Члан 18.

Удружење може имати свој знак, логотип и друге симболе, у складу са статутом.

Симболи визуелног идентитета удружења не могу бити идентични симболима других удружења и не смеју доводити у заблуду у погледу циљева удружења или у погледу тога о каквој се врсти правног лица ради.

(III ЧЛАНСТВО И ОРГАНИ) Чланство у удружењу - Члан 19.

III ЧЛАНСТВО И ОРГАНИ
Чланство у удружењу
Члан 19.

Свако лице може под једнаким условима утврђеним статутом да постане члан удружења.

Физичко лице може бити члан удружења независно од година старости, у складу са овим законом и статутом.

Изјаву о приступању, односно учлањењу у удружење за малолетно лице до 14 година живота даје његов законски заступник у складу са законом, а ако је у питању малолетник са навршених 14 година живота изјаву даје сам малолетник уз оверену писмену изјаву о давању сагласности његовог законског заступника у складу са законом.

Удружење води евиденцију о својим члановима.

Ништавост одлуке органа удружења - Члан 20.

Ништавост одлуке органа удружења

Члан 20.

Сваки члан удружења може покренути поступак пред надлежним општинским судом за утврђивање ништавости одлуке органа удружења која је донета супротно закону или општем акту удружења, у року од петнаест дана од дана сазнања за одлуку, а најкасније у року од шест месеци од дана доношења одлуке.

Утврђивањем ништавости одлуке из става 1. овог члана не дира се у права стечена од стране трећих савесних лица.

Поступак за утврђивање ништавости одлуке из става 1. овог члана води се према одредбама закона којим се уређује парнични поступак.

Управљање удружењем - Члан 21.

Управљање удружењем

Члан 21.

Чланови управљају удружењем непосредно или преко својих изабраних представника у органима удружења.

Скупштина удружења - Члан 22.

Скупштина удружења

Члан 22.

Скупштина је највиши орган удружења.

Скупштину чине сви чланови удружења.

Статутом се може одредити начин представљања чланова удружења у скупштини удружења.

Скупштина удружења усваја статут удружења, његове измене и допуне, именује и разрешава лице овлашћено за заступање удружења, ако статутом удружења није предвиђено другачије, одлучује о удруживању у савезе, о организовању делова удружења са својством правног лица, о усвајању годишњег буџета и финансијског извештаја удружења, о статусним променама удружења и престанку удружења, као и другим питањима утврђеним статутом удружења.

Статутом се може утврдити другачији назив органа који има функцију скупштине.

Редовна седница скупштине одржава се најмање једном годишње, при чему се статутом удружења може предвидети и краћи рок.

Ванредна седница скупштине мора се сазвати ако захтев за њено сазивање, у писаном облику, поднесе једна трећина чланова удружења, с тим што се статутом може утврдити мањи број чланова удружења од броја утврђеног овим законом.

Ванредна седница скупштине мора се одржати најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за њено сазивање.

Начин сазивања скупштине, као и начин рада и доношење одлука ближе се уређује статутом.

Заступник удружења - Члан 23.

Заступник удружења

Члан 23.

Удружење има једно или више лица овлашћених за заступање удружења (у даљем тексту: заступник удружења), изабраних односно именованих на начин утврђен статутом.

За заступника удружења може бити одређено само пословно способно физичко лице које има пребивалиште или боравиште на територији Републике Србије.

Заступник удружења дужан је да се придржава овлашћења одређених статутом и одлуком надлежног органа удружења.

Заступник удружења - Члан 23.

Заступник удружења

Члан 23.

Удружење има једно или више лица овлашћених за заступање удружења (у даљем тексту: заступник удружења), изабраних односно именованих на начин утврђен статутом.

За заступника удружења може бити одређено само пословно способно физичко лице које има пребивалиште или боравиште на територији Републике Србије.

Заступник удружења дужан је да се придржава овлашћења одређених статутом и одлуком надлежног органа удружења.

Други органи удружења - Члан 24.

Други органи удружења

Члан 24.

Статутом се могу предвидети и други органи удружења.

Одговорност за штету - Члан 25.

Одговорност за штету

Члан 25.

Чланови органа удружења одговарају солидарно за штету коју својом одлуком проузрокују удружењу, ако је та одлука донета грубом непажњом или с намером да се штета проузрокује, осим ако су у поступку доношења одлуке издвојили своје мишљење у записник.

Поступак за накнаду штете покреће се на основу одлуке органа одређеног статутом удружења или статутом одређеног дела чланова удружења. Одлуком се може одредити посебни заступник удружења за поступак за накнаду штете.

Одредбе овог члана сходно се примењују и на радње заступника удружења и чланове органа дела удружења са статусом правног лица.

(IV УПИС У РЕГИСТАР) Вођење Регистра удружења - Члан 26.

IV УПИС У РЕГИСТАР

Вођење Регистра удружења

Члан 26.

Регистар удружења води министарство надлежно за послове управе (у даљем тексту: Министарство), с тим да обављање послова вођења регистра може организовати и изван седишта Министарства.

Садржину, начин уписа и вођења регистра из става 1. овог члана ближе уређује министар надлежан за послове управе (у даљем тексту: Министар).

Надлежни орган управе аутономне покрајине води евиденцију удружења која имају седиште на њеној територији.

Садржину и начин вођења евиденције из става 3. овог члана и исправе које Министарство доставља надлежном органу управе аутономне покрајине за упис података у евиденцију прописује Министар.